Bezbednost i zdravlje na radu (BZR) je oblast koja se odnosi na mere koje je poslodavac dužan da sprovede kako bi zaštitio zdravlje i život zaposlenih na radnom mestu. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje obaveze za sve firme koje imaju makar jednog zaposlenog radnika.

Obaveze poslodavca u oblasti BZR

Ukoliko zapošljavate radnike, dužni ste da obezbedite:

  • Akt o proceni rizika - Pismeni dokument koji analizira sva radna mesta i definiše opasnosti i mere za njihovo otklanjanje.
  • Obuka zaposlenih - Svaki radnik mora proći teorijsku i praktičnu obuku za bezbedan rad prilikom zapošljavanja, promene radnog mesta ili uvođenja nove opreme.
  • Lekarski pregledi - Obavezni periodični pregledi za radnike na mestima sa povećanim rizikom.
  • Oprema za ličnu zaštitu - Nabavka i održavanje zaštitne opreme (npr. šlemovi, rukavice, radna odela) o trošku poslodavca.
Kazne za nepoštovanje propisa

Inspekcija rada sprovodi redovne i vanredne kontrole primene BZR mera. Nepostojanje Akta o proceni rizika ili neobučenost radnika povlači prekršajne kazne koje za pravna lica mogu iznositi i do 2.000.000 RSD. Šablone odluka o imenovanju lica za BZR i druge akte preuzmite sa nasamreza.rs.

Radno-pravni odnosi i obaveze poslodavca prema radnicima

Zapošljavanje radnika i regulisanje njihovih prava i obaveza predstavlja jedan od najosetljivijih segmenata poslovanja. Zakon o radu Republike Srbije predstavlja krovni propis koji uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Svaki poslodavac je dužan da pre stupanja radnika na rad zaključi ugovor o radu u pisanom obliku. Ugovor može biti na neodređeno ili na određeno vreme (najduže do 24 meseca, sa izuzecima za specifične projekte ili novoosnovane firme). Pored ugovora o radu, poslodavac ima obavezu da podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) najkasnije dan pre nego što zaposleni počne da radi.

Pored osnovne zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i druge naknade troškova, kao što su naknada za prevoz na rad i sa rada (markica), topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovi iznosi moraju biti iskazani na platnom listiću (obračun zarade), koji po zakonu ima snagu izvršne isprave, što znači da zaposleni može pokrenuti prinudnu naplatu na osnovu neisplaćenog platnog listića bez vođenja sudskog spora.

Takođe, poslodavci moraju striktno poštovati odredbe o radnom vremenu (koje iznosi 40 sati nedeljno), prekovremenom radu, noćnom radu i rasporedu radnog vremena. Svaki zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini. Nepoštovanje ovih odredbi, kao i držanje radnika na crno (bez ugovora i prijave), predstavlja teške prekršaje za koje su zaprećene novčane kazne do 2.000.000 RSD za pravno lice, a inspekcija rada obavlja redovne i vanredne kontrole radi suzbijanja sive ekonomije.

Zaštita prava radnika i usklađenost sa Zakonom o radu

Zakon o radu u Srbiji detaljno štiti prava radnika i postavlja stroge zahteve pred poslodavce. Svaki radni odnos mora započeti zaključenjem ugovora o radu, u kom su precizirana prava zaposlenog na zaradu, odmore, odsustva i zaštitu na radu. Poslodavac je takođe dužan da donese Pravilnik o radu i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ukoliko zapošljava više od 10 radnika. Ovi opšti akti definišu unutrašnju organizaciju preduzeća i kriterijume za vrednovanje rada.

Jedan od čestih izazova za poslodavce je upravljanje bolovanjima i zloupotrebama bolovanja. Poslodavac ima pravo da o svom trošku uputi zaposlenog na analizu u nadležnu zdravstvenu ustanovu kako bi se utvrdila opravdanost odsustva. Takođe, sporazumni raskid radnog odnosa i otkaz od strane poslodavca zahtevaju striktno sprovođenje procedura: kod otkaza od strane poslodavca mora se uputiti pismeno Upozorenje na postojanje razloga za otkaz sa rokom od 8 dana za odgovor zaposlenog, pre nego što se donese konačno Rešenje o otkazu.

Usklađenost sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR) je još jedna ključna obaveza. Poslodavac mora angažovati licencirano lice za BZR, izraditi Akt o proceni rizika za sva radna mesta i obezbediti adekvatnu opremu za rad zaposlenih kako bi se sprečile povrede na radu i profesionalna oboljenja.

Najčešća pitanja i odgovori (FAQ)

Akt o proceni rizika je osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koji je dužan da donese svaki poslodavac koji ima najmanje jednog zaposlenog radnika (bez obzira na delatnost, pravnu formu DOO ili preduzetnik). Akt sadrži analizu svih radnih mesta, identifikaciju potencijalnih opasnosti i štetnosti na radu, procenu verovatnoće povreda i definisane mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje. Za neposedovanje Akta o proceni rizika zaprećene su kazne do 2.000.000 RSD za pravna lica.

Ugovor o radu mora biti zaključen u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad. Obavezni elementi uključuju: naziv i sedište poslodavca, ime i adresu zaposlenog, vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog, naziv i opis poslova, mesto rada, vrstu radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme), trajanje ugovora (kod rada na određeno), datum početka rada, radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno), novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, kao i rokove za isplatu.

Bolovanje do 30 dana (privremena sprečenost za rad) isplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava. Visina naknade iznosi najmanje 65% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je bolovanje otvoreno (odnosno 100% u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti). Od 31. dana bolovanja, naknadu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) iz državnog budžeta, pri čemu poslodavac vrši obračun i isplatu zarade, a RFZO mu refundira sredstva nakon podnošenja zahteva i prateće medicinske dokumentacije.

Poslodavac je dužan da prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnese najkasnije dan pre nego što zaposleni počne da radi (preko jedinstvenog portala CROSO na obrascu M). Odjava radnika u slučaju prestanka radnog odnosa podnosi se u roku od 3 radna dana od dana prestanka radnog odnosa. Kašnjenje sa prijavom zaposlenog ili držanje radnika na crno predstavlja teži prekršaj za koji su zaprećene visoke novčane kazne (od 50.000 do 2.000.000 RSD za pravno lice, i 10.000 do 100.000 RSD za odgovorno lice).

Prema Zakonu o računovodstvu i poreskim propisima u Srbiji, rokovi za čuvanje poslovne dokumentacije su: 1. Poreske prijave i evidencije o PDV-u - najmanje 5 godina (rok zastarelosti poreske obaveze); 2. Fakture, otpremnice, bankovni izvodi i ugovori - najmanje 10 godina od isteka poslovne godine na koju se odnose; 3. Glavna knjiga i dnevnik - najmanje 10 godina; 4. Godišnji finansijski izveštaji (završni računi) - čuvaju se trajno; 5. Dosijei zaposlenih, platne liste i ugovori o radu - čuvaju se trajno.

Korisni resursi na portalu Naša mreža:

Za dodatne smernice i primere ugovora, posetite zvaničnu sekciju “Baza znanja - Ljudski resursi” na portalu Naša mreža, gde su objavljeni stručni tekstovi i šabloni dokumenata.

Pravna napomena: Svi prikazani tekstovi na sajtu su autorski tekstovi i odražavaju mišljenje njihovih autora. Sajt i svi tekstovi na njemu su namenjeni isključivo u svrhu edukacije i informisanja. Iako edukativnog karaktera, putem ovog sajta se ne pružaju računovodstvene, knjigovodstvene, pravne, marketinške, niti usluge konsaltinga bilo koje vrste. Upotreba sajta ne može zameniti angažovanje profesionalaca koji Vam mogu pružiti usluge u vezi sa Vašim konkretnim slučajem, pa se sajt u takve svrhe ne može ni koristiti. Ni sajt ni autori tekstova ne snose odgovornost ukoliko prikazane informacije upotrebljavate na svoju ruku ili samostalno donosite odluke na osnovu njih.