Osnivanje i registracija

Osnivanje preduzetničke radnje (PR) vrši se podnošenjem registracione prijave Agenciji za privredne registre (APR). Potrebno je popuniti jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja, priložiti očitanu ličnu kartu (ili fotokopiju ako je bez čipa, odnosno pasoš za strano lice) i dokaz o uplati administrativne takse za registraciju koja iznosi 1.600 RSD. Prijavu možete predati lično na šalteru APR-a, poslati poštom ili podneti elektronski preko portala eRegistracija APR-a uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Celokupan proces registracije se obično završava u roku od 3 do 5 radnih dana od dana podnošenja uredne dokumentacije.

Ključna razlika je u imovinskoj odgovornosti za poslovne obaveze. Preduzetnik za sve dugove i obaveze svoje radnje odgovara celokupnom ličnom imovinom (stan, automobil, lični bankovni računi). Sa druge strane, osnivač društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) odgovara za obaveze firme samo do visine svog unesenog uloga u osnovni kapital društva (koji može iznositi svega 100 RSD). Imovina osnivača DOO-a i imovina same firme su pravno potpuno odvojene, što znači da poverioci ne mogu pleniti ličnu imovinu vlasnika DOO-a za dugove firme, osim u slučajevima teške zloupotrebe pravnog lica (tzv. probijanje pravne ličnosti).

Zakon o privrednim društvima ne uslovljava registraciju preduzetnika ili DOO posedovanjem ili zakupom poslovnog prostora, osim za specifične delatnosti koje po prirodi zahtevaju posebne sanitarne, tehničke ili bezbednosne uslove (npr. ugostiteljski objekti, frizerski saloni, lekarske ordinacije, maloprodajni objekti). Za kancelarijske i intelektualne delatnosti (programiranje, konsalting, marketing) kao sedište firme možete prijaviti stambeni prostor (npr. stan u kome živite). Ukoliko niste vlasnik prostora, preporučuje se zaključivanje ugovora o zakupu ili ugovora o ustupanju prostora bez naknade sa vlasnikom.

Da, zakon dozvoljava registrovanje preduzetničke radnje 'iz radnog odnosa' (tzv. dopunska delatnost). U tom slučaju, preduzetnik nastavlja da plaća porez na prihod od samostalne delatnosti, a za doprinose plaća samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) po stopi od 24% na poresku osnovicu. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne plaćaju preko radnje, s obzirom na to da ste po tim osnovima već osigurani preko poslodavca gde ste zaposleni. Važno je proveriti da ugovor o radu kod trenutnog poslodavca ne sadrži klauzulu o zabrani konkurencije.

Preduzetnik ima pravo da privremeno prekine obavljanje delatnosti (tzv. zamrzavanje), što se registruje u APR-u podnošenjem prijave i uplate takse. Tokom perioda prekida, koji može trajati neograničeno, obustavljaju se poreske obaveze i obaveze plaćanja socijalnih doprinosa, pod uslovom da preduzetnik nema zaposlene radnike. Za vreme zamrzavanja, poslovni računi u bankama se blokiraju za odlazne transakcije, a preduzetnik ne sme izdavati račune niti obavljati delatnost. Po završetku prekida, preduzetnik je dužan da ponovo podnese prijavu APR-u radi nastavka obavljanja delatnosti. Kod DOO-a opcija zamrzavanja ne postoji.

Sve promene podataka (sedište, naziv, pretežna delatnost, zastupnici) moraju se registrovati u APR-u podnošenjem registracione prijave promene uz dokaz o uplati takse za promenu (oko 2.800 RSD za DOO, odnosno 750 RSD za preduzetnika) i prateću dokumentaciju (npr. odluka o promeni sedišta). Rok za podnošenje prijave APR-u je 15 dana od dana donošenja odluke o promeni. Nakon donošenja rešenja o promeni od strane APR-a, Poreska uprava se automatski obaveštava, ali je preporučljivo obavestiti poslovnu banku i poslovne partnere radi ažuriranja podataka.

Prema Zakonu o privrednim društvima, upotreba pečata u poslovanju privrednih društava i preduzetnika zvanično je ukinuta. Državni organi, banke, javna preduzeća i druge institucije zakonski ne smeju uslovljavati prihvatanje dokumenata, faktura ili ugovora otiskom pečata, a dovoljan je potpis ovlašćenog lica. Međutim, u praksi pojedini službenici na šalterima i dalje traže pečat zbog internih pravila. Zbog toga mnoge firme i dalje izrađuju pečat (trošak iznosi oko 1.500 RSD) kako bi izbegle nesporazume i zastoje u svakodnevnom radu.