Prelazak sa paušalnog oporezivanja na vođenje knjiga ili DOO: Pragovi prometa, test samostalnosti i poresko planiranje u 2026. godini

Paušalno oporezivanje predstavlja najjednostavniji i administrativno najkomforniji ulazni model za pokretanje sopstvenog posla u Republici Srbiji. Međutim, onog trenutka kada obim poslovanja poraste, kada se potpišu veći ugovori sa domaćim ili inostranim naručiocima, ili kada se struktura troškova i angažovanja saradnika promeni, paušalni okvir postaje tesan ili zakonski neodrživ. Svake jeseni hiljade preduzetnika u Srbiji suočava se sa istom strateškom dilemom: kako na vreme ispratiti limite prometa od 6.000.000 i 8.000.000 dinara, koje su posledice probijanja ovih pragova, kada se do 15. decembra podnosi obaveštenje o isplati lične zarade i u kom trenutku je racionalnije izvršiti promenu pravne forme u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

U ovom sveobuhvatnom vodiču analiziramo pravila Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o privrednim društvima, sa ciljem da preduzetnicima pružimo precizan, operativan hodogram za zakonitu i finansijski optimalnu tranziciju poslovanja u 2026. i 2027. godini.

1. Razlika između praga od 6 miliona i praga od 8 miliona dinara

U praksi malih privrednika u Srbiji često dolazi do mešanja dva potpuno različita zakonska praga prometa. Razumevanje razlike između vremenskog okvira i vrste prometa koja ulazi u obračun od presudnog je značaja za izbegavanje poreskih prekršaja i retroaktivnog obračuna obaveza od strane Poreske uprave.

Limit od 6.000.000 dinara u kalendarskoj godini (paušalni limit)

Prvi prag je definisan članom 40. Zakona o porezu na dohodak građana i iznosi 6.000.000 dinara ukupnog prometa u okviru jedne kalendarske godine (od 1. januara do 31. decembra). U ovaj limit ulaze apsolutno sve izdate fakture u toj kalendarskoj godini, bez obzira na to da li je reč o domaćem prometu (u dinarima) ili izvozu usluga i dobara prema klijentima u inostranstvu (u devizama, preračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan fakturisanja, odnosno izvršenja usluge).

Važno je naglasiti da se kod paušalaca primenjuje princip fakturisane realizacije, a ne samo naplaćenih potraživanja, mada Poreska uprava u kontroli unakrsno proverava Knjigu o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika (obrazac KPO) sa izvodima poslovnih računa u banci. Preduzetnik koji u prvom polugodištu kalendarske godine (do 30. juna) pređe promet od 6 miliona dinara dužan je da počne sa vođenjem poslovnih knjiga od 1. jula tekuće godine. Ukoliko prag od 6 miliona dinara pređe u drugom polugodištu (između 1. jula i 31. decembra), obaveza vođenja poslovnih knjiga nastupa od 1. januara naredne kalendarske godine.

Limit od 8.000.000 dinara u prethodnih 365 dana (PDV limit)

Drugi prag je propisan Zakonom o porezu na dodatu vrednost i iznosi 8.000.000 dinara u prethodnih 365 uzastopnih dana (klizeći period, koji ne prati kalendarsku godinu). Za razliku od paušalnog limita, u limit od 8 miliona dinara za ulazak u sistem PDV-a ulazi isključivo oporezivi promet na teritoriji Republike Srbije. Ukoliko preduzetnik pruža konsultantske, softverske, dizajnerske ili marketinške usluge pravnim licima sa sedištem u inostranstvu (gde je prema članu 12. Zakona o PDV-u mesto prometa usluge u inostranstvu), taj devizni priliv ne ulazi u zbir od 8 miliona dinara za obavezan ulazak u PDV, ali ulazi u zbir od 6 miliona dinara za gubitak statusa paušalca.

S druge strane, ukoliko preduzetnik ostvari promet veći od 8 miliona dinara na domaćem tržištu, on po sili zakona postaje obveznik PDV-a već narednog dana nakon probijanja limita, a pošto obveznik PDV-a po zakonu ne može biti paušalno oporezovan, istovremeno automatski gubi pravo na paušalno oporezivanje i prelazi na vođenje poslovnih knjiga.

2. Procedura i rokovi kod obaveznog ili dobrovoljnog prelaska u knjigaše

Prelazak iz statusa paušalca u status preduzetnika koji vodi poslovne knjige (tzv. knjigaša) može biti iniciran po sili zakona (probijanjem limita ili ulaskom u PDV) ili dobrovoljnom odlukom samog preduzetnika koji proceni da mu paušalno rešenje više nije finansijski isplativo zbog rasta paušalne osnovice ili visokih poslovnih troškova.

• Obaveštenje o isplati lične zarade do 15. decembra: Ukoliko preduzetnik zna da će u drugom polugodištu preći limit od 6 miliona dinara, ili ukoliko dobrovoljno želi da od 1. januara naredne godine vodi poslovne knjige po modelu isplate lične zarade, on mora najkasnije do 15. decembra tekuće godine preko portala ePorezi podneti obaveštenje o opredeljenju za isplatu lične zarade. Ovaj rok je prekluzivan (strogo zakonski određen). Propust da se obaveštenje podnese do 15. decembra znači da će preduzetnik u narednoj godini po automatizmu biti svrstan u model samooporezivanja, bez prava na korišćenje lične zarade sve do naredne kalendarske godine.
• Podnošenje poreske prijave PPDG-1S: Preduzetnik koji prelazi na vođenje knjiga dužan je da podnese akontacionu poresku prijavu na obrascu PPDG-1S u roku od 15 dana od dana nastanka obaveze vođenja knjiga (odnosno do 15. januara ako obaveza počinje 1. januara, ili do 15. jula ako obaveza počinje 1. jula), u kojoj vrši procenu prihoda i rashoda za naredni period.
• Izbor sistema knjigovodstva (prosto ili dvojno): Preduzetnik knjigaš prema Zakonu o računovodstvu može voditi prosto knjigovodstvo (obrazac PK-1) ili dvojno knjigovodstvo. Međutim, u savremenoj praksi gotovo sve knjigovodstvene agencije vode dvojno knjigovodstvo jer ono pruža precizniju evidenciju imovine, obaveza i potraživanja, i obavezna je priprema završnog računa (Bilans stanja i Bilans uspeha) koji se predaje Agenciji za privredne registre (APR).

3. Preduzetnik sa isplatom lične zarade (LZP) naspram samooporezivanja

Kada preduzetnik napusti paušalni sistem i počne da vodi poslovne knjige, porez se više ne plaća na unapred procenjenu osnovicu, već na stvarno ostvarenu neto dobit (razliku između ukupnih poslovnih prihoda i poreski priznatih poslovnih rashoda). U okviru vođenja knjiga postoje dva podmodela koji dramatično utiču na ukupno poresko opterećenje.

Model A: Samooporezivanje (bez isplate lične zarade)

Kod klasičnog samooporezivanja, preduzetnik na celokupnu ostvarenu godišnju dobit plaća porez na prihod od samostalne delatnosti po stopi od 10%, ali istovremeno na istu tu dobit plaća i sve doprinose za obavezno socijalno osiguranje (PIO 24%, zdravstvo 10,3%, nezaposlenost 0,75% — ukupno 35,05%), sve do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa (koja iznosi petostruki iznos prosečne godišnje zarade u Srbiji). To znači da ukupno opterećenje dobiti iznosi oko 45% sve dok se ne dostigne zakonski maksimum osnovice doprinosa, zbog čega je ovaj model retko isplativ za uslužne delatnosti sa visokom maržom.

Model B: Isplata lične zarade preduzetnika (LZP)

Model lične zarade je ubedljivo najzastupljeniji oblik poreske optimizacije za preduzetnike u Srbiji koji ostvaruju godišnje prihode između 6.000.000 i 15.000.000 dinara. U ovom modelu, preduzetnik sam sebi određuje mesečnu „platu" (ličnu zaradu), koja može biti na nivou minimalne zakonske osnovice doprinosa ili viša, u zavisnosti od želje preduzetnika da gradi penzijski osnov. Na tu mesečnu ličnu zaradu obračunavaju se i plaćaju porez (10% uz neoporezivi iznos) i doprinosi za socijalno osiguranje, a sam bruto iznos lične zarade knjiži se kao poreski priznat rashod u bilansu uspeha radnje.

Preostala dobit preduzetničke radnje na kraju godine (nakon oduzimanja lične zarade i svih drugih dokumentovanih troškova poslovanja poput zakupa kancelarije, opreme, softvera, knjigovođe i službenih putovanja) oporezuje se isključivo porezom na dohodak od samostalne delatnosti po stopi od 10%, bez dodatnog obračuna socijalnih doprinosa. Dodatna prednost u odnosu na DOO jeste to što preduzetnik knjigaš ovim novcem raspolaže slobodno sa svog poslovnog računa i pri podizanju oporezovane dobiti ne plaća porez na dividendu od 15%.

4. Test samostalnosti kao okidač za prelazak u DOO ili promenu ugovornog modela

Od 1. marta 2020. godine, članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana uveden je Test samostalnosti preduzetnika, koji se jednako primenjuje i na preduzetnike paušalce i na preduzetnike knjigaše (uključujući i one na ličnoj zaradi). Česta je zabluda da prelazak sa paušala na vođenje knjiga rešava problem testa samostalnosti — zakon izričito propisuje da se svih 9 kriterijuma testa primenjuje na svakog preduzetnika (PR), bez obzira na način oporezivanja.

Podsetimo se da preduzetnik „pada" na testu samostalnosti u odnosu na konkretnog nalogodavca ukoliko u poreskoj kontroli ispuni najmanje 5 od 9 zakonskih kriterijuma (određivanje radnog vremena i odmora od strane nalogodavca, korišćenje prostorija ili opreme nalogodavca, obuke koje finansira nalogodavac, angažovanje nakon javnog oglasa za posao, obavljanje uobičajene delatnosti nalogodavca u timu, ostvarivanje najmanje 70% prihoda od jednog nalogodavca u periodu od 12 meseci, odsustvo poslovnog rizika u ugovoru, zabrana rada za druge klijente i rad za istog nalogodavca duže od 130 radnih dana u periodu od 12 meseci).

Ukoliko preduzetnik sarađuje pretežno sa jednim ključnim klijentom i ispunjava 5 ili više kriterijuma, prihod ostvaren od tog klijenta tretira se kao „drugi prihod" fizičkog lica, na koji se obračunava porez po stopi od 20% i PIO doprinos od 24% bez priznavanja normiranih troškova. U takvoj situaciji, privrednik koji želi da zadrži dugoročnu B2B saradnju sa jednim dominantnim naručiocem mora ili suštinski izmeniti ugovorni i operativni odnos (koristeći i naš Kalkulator testa samostalnosti), ili preći na poslovanje kroz pravnu formu Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), na koje se test samostalnosti iz člana 85. ne primenjuje.

5. Pravna transformacija preduzetnika u DOO bez gašenja radnje

Kada biznis preraste okvire preduzetničke radnje — bilo zbog potrebe za ograničenjem lične imovinske odgovornosti, ulaska investitora i suvlasnika, učešća na velikim javnim nabavkama ili eliminacije rizika testa samostalnosti — srpsko zakonodavstvo nudi izuzetno elegantan pravni mehanizam. Prema članu 92. Zakona o privrednim društvima, preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Ovaj postupak ne zahteva prethodno gašenje preduzetničke radnje pa ponovno osnivanje firme od nule, već se sprovodi kao jedinstvena statusna procedura u Agenciji za privredne registre (APR):

1. Jedinstveni registracioni postupak: Na osnovu odluke preduzetnika o nastavku obavljanja delatnosti u formi DOO i osnivačkog akta novog društva, APR istovremeno vrši brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registraciju osnivanja DOO.
2. Pravni kontinuitet i prenos ugovora: Novoosnovani DOO po sili zakona preuzima celokupnu imovinu, prava, potraživanja, ugovore sa klijentima, licence i obaveze bivše preduzetničke radnje. Zaposleni radnici nastavljaju radni odnos u DOO uz aneks ugovora o radu bez prekida staža.
3. Novi PIB i matični broj: Iako postoji pravni kontinuitet poslovanja, novoosnovani DOO od APR-a i Poreske uprave dobija novi matični broj i novi PIB, što zahteva otvaranje novog poslovnog računa u banci i obaveštavanje poslovnih partnera o promeni identifikacionih podataka za fakturisanje na SEF-u.
4. Solidarna odgovornost za stare obaveze: Bivši preduzetnik ostaje solidarno odgovoran celokupnom svojom ličnom imovinom za obaveze koje su nastale u periodu dok je poslovao kao preduzetnik, dok za sve nove obaveze koje nastanu nakon registracije DOO društvo odgovara isključivo svojom imovinom.

6. Uporedni pregled poreskog opterećenja i odgovornosti po modelima

Kako biste doneli informisanu odluku o tome koji model najbolje odgovara vašoj finansijskoj projekciji za narednu poslovnu godinu, u tabeli ispod dajemo uporedni prikaz sva tri ključna oblika poslovanja u Republici Srbiji:

7. Često postavljana pitanja (FAQ) o prelasku sa paušala na knjige i DOO